Sve još miriše na njih!

Šumske jagode!!!! 

Kad su bile u jeku, napravila sam sapun sa mirisom šumske jagode, da me podseća na njih i kad ih više ne bude. 

Jagodice, jagodice...

Otvorila sam jedan od preostalih sapuna, koji su inače uredno zapakovani u celofan, i zapahnuo me fini, tanani miris šumske jagode. Ni prejak, ni preslab, taman toliko da ih se setim kad zatvorim oči. Kupatilo je predivno zamirisalo kad sam počela da se tuširam, a pošto je to moj omiljeni sapun za pranje kose, zbog bogate pene, i kombinacije ulja koja ne lepi i ne isušuje kosu (mada su svi moji sapuni takvi, ali ja, eto, ipak najviše volim ovaj :) ), isto tako lepo je zamirisala i moja kosa. 

Osim mirisa i izgleda, ideja je bila da napravim sapun koji lepo pere, kako kožu, tako i kosu, ali i neguje. Zato je kombinacija ulja sledeća: palmino ulje, kokosovo ulje, maslinovo ulje, suncokretovo ulje, kakao puter i ricinusovo ulje.  Bogata mirisna pena, gusta i kremasta, na koži se oseća kao dodir svile. A kosu čini svilenkastom i nežnom. Takođe povećava volumen kose.

Prelep i primamljiv. Sapun u komadu, tek izvađen iz kalupa.

  

Zaljubila sam se u ovaj sapun još dok sam smišljala recept, a po slici se vidi da sam se potrudila da bude i zanimljivog izgleda. Boje su prirodne, kopriva i aleva paprika. Zelena kao trava, a u njoj jagodice. A ove frcokle odozgo su asocijacija na kosu. Frcokle su od jednog drugog sapuna, sličnih boja, i sve se to tako lepo uklopilo, da je čak i mene prijatno iznenadilo. 

Ipak, sećam se da je čekanje do vadjenja iz kalupa bilo strašno. Nikad dužih 24h. Naravno, sve je bilo kako treba, onako kako sam i zamislila, ali ja ne bih bila ja da nisam odmah pronašla nekoliko zamerki (neću sada o njima). Naravno, moj suprug je mnogo realniji od mene, i sve je lepo pogledao, isprobao i ustanovio da je sve zaista sasvim u redu, uz izjavu: "Ma ne lupaj ženo, odličan je, da je bolji ne bi valjalo." Dobro. Tačka. Ipak je on Gospodin Objektivni. 

Žuta koja svašta radi, tj. krema za oštećenu kožu

Tokom zime, muž mi se stalno žalio kako mu koža na rukama puca, i kako mu se stvaraju zanoktice dok radi napolju, ili cepa drva i slično. Zamolio me da mu napravim neku kremicu kad već stalno pravim nešto za ovo ili ono. 

Ooookej... deluje lakše nego što je zaista bilo, jer moj muž je u kategoriji onih koji ne vole da su im ruke masne, pa ih ne mažu često, a jedino vreme kad je to on pristajao da čini je bilo uveče, pred odlazak u krevet. Krema koja se nanosi samo jednom dnevno, a ipak treba da deluje....

Stala sam ispred police sa maceratima i gledam.... kantarion... hm... ne... hajdučka trava.... ne... neven.... možda... ipak ne... i pogled mi pade na Bokvicu. Da, izvrsna, podcenjena, davno zaboravljena, a oduvek smatrana najboljom za zarastanje rana. Zatim gledam dalje, i pomislih, zašto ne i Gavez, pa idealan je za površinske rane. Iskombinujem ta dva macerata, sipam u teglicu i pomolim se Bogu, da mi je osećaj bio dobar i da će to stvarno delovati tako brzo iako se nanosi u tako malim količinama. Sutradan dam tu teglicu mužu i s nestrpljenjem čekam dan kad će reći da krema deluje ili ne. Na sreću, nisam dugo čekala, posle samo par dana, pohvalio je kremu i zadovoljno rekao kako su zanoktice zarasle, a koža na rukama više ne puca kao pre. 

Glavni junak ovog posta

Mesec dana kasnije, posetila me drugarica, i tokom razgovora, požali se da je iz neznakog razloga počela da gricka zanoktice, i pokazala mi je rane na prstima. Pošto je krema za slične probleme već bila isprobana, dadoh i njoj teglicu. Kroz koji dan, javlja se ona i umesto pozdrava kaže: "Ona žuta jebe kevu koliko je dobra." Meni beše drago, da je uspela da reši svoje probleme, ali i zbog kreme koja je uspešna. 

Dakle, mogu samo da kažem da je to jedna izvrsna krema za oštećenu kožu, za kožu izloženu nepovoljnim vremenskim uslovima, čupačima i grickačima zanoktica, invazivnim delovanjima jakih deterdženata, malim posekotinama i sličnim povredicama. Malo masnija nego što ja volim, ali ne premasna. 

Luksuz

Jedan od najdražih

Ovo je jedan od mojih najdražih sapuna, moja koža ga voli i uživa u njemu. Maslinovo ulje i kakao puter sa kokosovim i ricinusovim uljem su pravi luksuz za kožu, a predivni miris nane koji tokom tuširanja  postaje intenzivniji, daje osećaj svežine i hladnoće. Idealna kombinacija za leto, mada sam ga ja napravila ove zime, i svi koji su ga probali su bili oduševljeni. Dizajn je dopadljiv, kombinacija prirodnih i mineralnih boja, posut kozmetičkim gliterima.

Moj muž je naravno prvo zamorče, posle mene. Nikad ništa ne kažem, samo zamenim sapun kojim se kupa, a on uglavnom i ne primeti promenu dok ne zamiriše ili ga na neki drugi način ne oduševi. I tako, tog dana ode on da se istušira (ja promenila sapun, stavila moje novo čedo i ćutim; čekam). Odjednom, zaori se krik iz kupatila: "Kako diiiiiivno miriše!!!" Bravo devojko, kažem ja sebi, to si i htela da postigneš. Kasnije je rekao da mu baš prija, da lepo peni i da mu se dopada kako pere. Kad je on to primetio, onda je sapun zaista prvoklasan, mislim se u sebi, i još jednom samozadovoljno čestitam sebi. 

Moj drugi tester, tj. zamorče je moja najbolja drugarica, ali vrlo objektivan, a često i strog kritičar. Inače, žena koju je jako teško zadiviti, koja zna šta želi i šta joj se sviđa ili ne sviđa. Kad ga je probala, odmah je pozvala telefonom i urlala u slušalicu kako je TAJ sapun FENOMENALAAAAAAN, i kako je "oborio s' nogu". Smeškam se ja zadovoljno, uživam u pohvalama, i ponovo se ponosno rukujem sama sa sobom :). Kad je oduševio Olgu, nema koga neće oduševiti. 

I tako je i bilo. Ko god ga je probao, bio je prijatno iznenađen mirisom, delovanjem na kožu, bogatom kremastom penom. Na slici dole je sapun tek izvađen iz kalupa, nažalost, slika je prilično loša, ali kao ilustracija može da posluži. 

Zvezda je rođena 

Sapuni

Saznanje da većina industrijski napravljenih sapuna nisu sapuni, nego deterdženti (prilično agresivni, iritiraju kožu, ponekad izazivaju alergije i dermatitise, isušuju kožu), naterala me je pre nekoliko godina da počnem da tražim način da napravim sapun za sebe. Koji neće isušivati kožu, koji neće praviti reakcije kao što je crvenilo na koži, i trista svašta što industrijski sapuni prave. Takođe, neće imati gomilu hemijskih dodataka za koje ne znam ni šta su, a kamoli kako deluju na kožu. Jer, koža je moj najveći organ, i volim je, mazim je i pazim je, želim da što duže bude glatka, svilenkasta i čista, bez raznoraznih dermatitisa, i sličnih promena. 

Težak sam zadatak nametnula sebi. Napraviti domaći sapun, koji nije po babskom receptu, koji je fini za kožu, lepo peni, lepo pere, lepo izleda i lepo miriše. Uz dosta truda, istraživanja i učenja, kao i eksperimentisanja, uspela sam da se koliko-toliko uputim u tehnologiju ručne izrade sapuna, njihovo bojenje i dodavanje mirisa. E, doći do sirovina koje su potrebne za fini i kvalitetan sapun je, ovde u Srbiji, bila skoro pa fantastika. Nekako sam se snašla za ulja, pa i za mirise, ali boje nikako. Trebalo je biti mađioničar i nabaviti boje iz inostranstva, uz uslov da do mene stignu neotvorene i neoštećene, što je sa našom carinom misaona imenica. Prvo cepaju paket i kidaju omot, ona upozorenja da je roba osetljiva i lomljiva ne čitaju (valjda ne znaju engleski), a kad treba zatvoriti pakovanje sa bojom mozak negde zakaže, pa to ne urade. Dobijala sam prosute boje, pomešan prah i šta sve ne... rešila sam da to zaboravim, a ovde pominjem samo da bih vam ilustrovala mali delić muka kroz koje sam prolazila.

Neki od mojih sapuna koji su pristali da poziraju

I počelo je putovanje u čarobni svet boja, mirisa, dizajna. Ponekad, kad ideje krenu jedna za drugom, nije moguće postići sve. Sirovine su kvalitetne, maslinovo i palmino ulje, shea i kakao puter, ricinusovo ulje, uljni macerati raznih biljaka...Bogata, kremasta pena, nežan osećaj na koži posle tuširanja, privlačni mirisi. Odlični su i za pranje kose. Svaki sapun koji napravim je malo remek delo. O svakom sapunu prvo malo razmislim, koja mu je namena, ili kakve mirise i boje dodati, koju tehniku šaranja primeniti, a trudim se da odgovara svakom tipu kože, da ne iritira, i da mogu  deca da ga koriste. Naravno, za ljude koji imaju osetljivu kožu, sklonu alergijama, kao i za decu je mnogo bolje koristiti sapun bez boja i mirisa, jer takvi sapuni ne nadražuju kožu. Pigmenti i mirisi koji se inače dodaju sapunima, kod takvih osoba mogu izazvati iritacije, crvenilo, pa i alergije. To se naravno dešava malom broju ljudi. Svi ostali mogu neograničeno, pa čak i neumereno da uživaju u bojama i mirisima i sapunjanju domaćim, ručno rađenim sapunima rođenim u mojoj kuhinjici. 

Biljke

Od davnina su ljudi spoznali moć koja leži u biljkama, njihovu lekovitost, sposobnost da nas revitalizuju, da nam povećaju imunitet, kao i da nas učine lepšim. I do danas se to znanje o biljkama očuvalo, mada u manjoj meri, a sa razvojem zvanične farmakopeje smo skoro potpuno zaboravili na biljke, iako su ih još naše bake koristile. Ipak, tokom prošlog veka su objavljene vrlo vredne knjige o lekovitom bilju, neke su i prevedene, tako da je današnja dostupna literatura o biljkama i njihovoj upotrebi u kozmetičke i medicinske svrhe vrlo velika. 

Mnoge kulture su se bavile proučavanjem biljaka, i koristile su ih u medicini. Ja bih se ipak zadržala na srpskoj fitomedicini, čiji je razvoj započeo podizanjem manastira Studenice i Hilandara. U njima je sveti Sava osnovao prve srpske manastirske bolnice, ugledajući se na Carigradske. Sa svojih putovanja po istoku je doneo i prve biljne lekove iz Egipta, a istovremeno je započelo i prevođenje evropskih medicinskih dela na srpski jezik. Zaslugom svetog Save je srpska srednjovekovna medicina podignuta na temeljima antičkog i arapskog uticaja, u to vreme najrazvijenijih medicinskih pravaca. Iako je uvreženo i prihvaćeno mišljenje da su se Srbi u srednjem veku i kasnije, do 20-og veka lečili bajanjem i vračanjem, istorijske činjenice, kao i medicinske knjige koje su nastale od srednjeg veka do danas pobijaju tu zabludu i ukazuju nam na to da se srpska medicina u to vreme uopšte nije mnogo razlikovala od evropske i da je pratila najmodernije tokove tog vremena. "Hilandarski medicinski kodeks", nastao u XVI veku, sadrži prevode najznačajnijih terapeutsko-dijagnostičkih i toksikoloških spisa tadašnje zvanične (naučne) medicine.

Srpska farmakognozija je veoma razvijena, mada se ne eksponira. I danas se u Srbiji objavljuju knjige o lekovitom bilju, sa novim istraživanjima, i otkrićima o nekim biljkama. Ipak, to sve prolazi nekako nezapaženo, i ljudi i dalje misle da je upotreba biljaka u kozmetici, i preventivi zasnovana na "rekla-mi-je-baba" a ne na egzaktnoj nauci. 

Paracelzus je rekao: " Sve livade i pašnjaci, brda i planine su apoteke." A u Srbiji, zahvaljujući njenim geografskim i geološkim karakteristikama, kao i klimi je to više od istine. U Srbiji je otkriveno i potvrdjeno preko 3500 taksona (vrsta i podvrsta) lekovitog bilja. Ipak, u upotrebi je manje od 300 vrsta, dakle, manje od 10%. Mnoge biljke su zaboravljene, podcenjene ili proglašene beskorisnim korovom. Nažalost. Ipak, postoje ljudi koji se trude da to stanje promene, da razbiju zablude i da naše lekovito bilje uvedu ponovo u upotrebu, kako u kozmetici, tako i u fitomedicini. To su ljudi iz instituta za proučavanje lekovitog bilja, iz biljarskih i planinarskih udruženja, koji nesebično prenose svoja znanja i edukuju ljude. Od takvih ljudi sam naučila puno, i odlučila da ću se truditi da što više srpskih biljaka koristim u svojoj ishrani, kozmetici i imunizaciji. 

I sada, moje kreme, losioni, tinkture, ulja i sapuni su napravljeni od skoro potpuno srpskih livadskih i šumskih biljaka, a neke od njih sam kultivisala i gajim ih u svojoj bašti, potpuno organski, bez ikakvih pesticida. 

 

Mali deo moje bašte

     

     

My Passion, My Obsession...

Čitam blog ovog, blog onog... Lepo. Zanimljivo. Danas svi pišu blogove, svi imaju nešto da kažu. Hmm. 'Ajd onda i ja da pišem. Čini mi se da imam šta da kažem. 

Od kad znam za sebe volela sam da se trackam i mackam. To je bila moja strast. Da mi koža bude lepa i fina na dodir, da budem uvek doterana kao da sam izašla iz salona lepote. I bila sam.

Ipak, nisam bila zadovoljna u potpunosti. Uvek je nešto nedostajalo. Te je preblag tonik, mleko masti kožu, sapun zateže, krema ne hidrira dovoljno i tako unedogled. 

A onda, sticajem okolnosti, pravim iskorak u jedan savim drugačiji svet od onog u kome sam "boravila". Odjednom sam osetila neodoljivu potrebu da upoznam svet biljaka i gljiva. Da iz grada odem u prirodu. 

I tako, sa suprugom se uputim jednog oktobarskog dana na Divčibare, na izložbu gljiva i lekovitog bilja. Tamo se upoznamo sa vodećim imenima u tom magičnom svetu biljaka i gljiva. Dopali se oni nama, dopali se mi njima, i krenusmo na putovanje bez kraja. Tokom prvih par godina smo učili, učili i učili, a između učenja smo odlazili na terene i brali malo biljke, malo gljive. Znanje se uvećavalo, ugled rastao. Tokom nekoliko uzastopnih godina sam, zajedno sa suprugom radila determinaciju gljiva za izložbu "Dani gljiva" na Divčibarama. 

Kad se krene tim putem, putem prirode, onda se priroda uvuče u sve segmente života. Počela sam da obraćam pažnju na to šta jedem, šta pijem, čime se perem, čime mažem kožu i tako dalje... i tako dalje... spisak se iz dana u dan uvećavao.

Sapun sa čokoladom i krema za oštećenu kožu

I jednog dana, susretnu se moja stara strast ka mackanju i trackanju, i moja nova strast ka ekologiji i zdravijem i prirodnijem načinu života. Jedna vuče ovamo, druga onamo. Bila sam na mukama. Svaki put kad bih kupila neku kremu, sapun, šampon ili nešto slično, želela sam da to bude što prirodnije, što manje štetno. Iiiiii... BINGO! Naleteh na neki strani sajt tipa uradi sam i ostadoh zatečena onim što sam videla. Žena pravi sapune, kremice, tonike i raznorazne druge kozmetičke pripravke. Istog trenutka pomislih: "JA TO MORAM RADITI!" Moje strasti prestadoše da se bore i spojiše se. I eto opsesije. Od tada, do danas opsesivno učim, pravim razne "stvarčice" i beskrajno uživam u tome. Na ovom blogu ću pisati o tome šta pravim, ponekad kako pravim, ponekad zašto, ponekad o lekovitosti biljaka, ponekad o ...ma o svemu što mi padne na pamet, i što mislim da može da zanima nekoga.