Tokom zime, muž mi se stalno žalio kako mu koža na rukama puca, i kako mu se stvaraju zanoktice dok radi napolju, ili cepa drva i slično. Zamolio me da mu napravim neku kremicu kad već stalno pravim nešto za ovo ili ono.
Ooookej... deluje lakše nego što je zaista bilo, jer moj muž je u kategoriji onih koji ne vole da su im ruke masne, pa ih ne mažu često, a jedino vreme kad je to on pristajao da čini je bilo uveče, pred odlazak u krevet. Krema koja se nanosi samo jednom dnevno, a ipak treba da deluje....
Stala sam ispred police sa maceratima i gledam.... kantarion... hm... ne... hajdučka trava.... ne... neven.... možda... ipak ne... i pogled mi pade na Bokvicu. Da, izvrsna, podcenjena, davno zaboravljena, a oduvek smatrana najboljom za zarastanje rana. Zatim gledam dalje, i pomislih, zašto ne i Gavez, pa idealan je za površinske rane. Iskombinujem ta dva macerata, sipam u teglicu i pomolim se Bogu, da mi je osećaj bio dobar i da će to stvarno delovati tako brzo iako se nanosi u tako malim količinama. Sutradan dam tu teglicu mužu i s nestrpljenjem čekam dan kad će reći da krema deluje ili ne. Na sreću, nisam dugo čekala, posle samo par dana, pohvalio je kremu i zadovoljno rekao kako su zanoktice zarasle, a koža na rukama više ne puca kao pre.
Glavni junak ovog posta
Mesec dana kasnije, posetila me drugarica, i tokom razgovora, požali se da je iz neznakog razloga počela da gricka zanoktice, i pokazala mi je rane na prstima. Pošto je krema za slične probleme već bila isprobana, dadoh i njoj teglicu. Kroz koji dan, javlja se ona i umesto pozdrava kaže: "Ona žuta jebe kevu koliko je dobra." Meni beše drago, da je uspela da reši svoje probleme, ali i zbog kreme koja je uspešna.
Dakle, mogu samo da kažem da je to jedna izvrsna krema za oštećenu kožu, za kožu izloženu nepovoljnim vremenskim uslovima, čupačima i grickačima zanoktica, invazivnim delovanjima jakih deterdženata, malim posekotinama i sličnim povredicama. Malo masnija nego što ja volim, ali ne premasna.
Нема коментара:
Постави коментар