Čitam blog ovog, blog onog... Lepo. Zanimljivo. Danas svi pišu blogove, svi imaju nešto da kažu. Hmm. 'Ajd onda i ja da pišem. Čini mi se da imam šta da kažem.
Od kad znam za sebe volela sam da se trackam i mackam. To je bila moja strast. Da mi koža bude lepa i fina na dodir, da budem uvek doterana kao da sam izašla iz salona lepote. I bila sam.
Ipak, nisam bila zadovoljna u potpunosti. Uvek je nešto nedostajalo. Te je preblag tonik, mleko masti kožu, sapun zateže, krema ne hidrira dovoljno i tako unedogled.
A onda, sticajem okolnosti, pravim iskorak u jedan savim drugačiji svet od onog u kome sam "boravila". Odjednom sam osetila neodoljivu potrebu da upoznam svet biljaka i gljiva. Da iz grada odem u prirodu.
I tako, sa suprugom se uputim jednog oktobarskog dana na Divčibare, na izložbu gljiva i lekovitog bilja. Tamo se upoznamo sa vodećim imenima u tom magičnom svetu biljaka i gljiva. Dopali se oni nama, dopali se mi njima, i krenusmo na putovanje bez kraja. Tokom prvih par godina smo učili, učili i učili, a između učenja smo odlazili na terene i brali malo biljke, malo gljive. Znanje se uvećavalo, ugled rastao. Tokom nekoliko uzastopnih godina sam, zajedno sa suprugom radila determinaciju gljiva za izložbu "Dani gljiva" na Divčibarama.
Kad se krene tim putem, putem prirode, onda se priroda uvuče u sve segmente života. Počela sam da obraćam pažnju na to šta jedem, šta pijem, čime se perem, čime mažem kožu i tako dalje... i tako dalje... spisak se iz dana u dan uvećavao.
Sapun sa čokoladom i krema za oštećenu kožu
I jednog dana, susretnu se moja stara strast ka mackanju i trackanju, i moja nova strast ka ekologiji i zdravijem i prirodnijem načinu života. Jedna vuče ovamo, druga onamo. Bila sam na mukama. Svaki put kad bih kupila neku kremu, sapun, šampon ili nešto slično, želela sam da to bude što prirodnije, što manje štetno. Iiiiii... BINGO! Naleteh na neki strani sajt tipa uradi sam i ostadoh zatečena onim što sam videla. Žena pravi sapune, kremice, tonike i raznorazne druge kozmetičke pripravke. Istog trenutka pomislih: "JA TO MORAM RADITI!" Moje strasti prestadoše da se bore i spojiše se. I eto opsesije. Od tada, do danas opsesivno učim, pravim razne "stvarčice" i beskrajno uživam u tome. Na ovom blogu ću pisati o tome šta pravim, ponekad kako pravim, ponekad zašto, ponekad o lekovitosti biljaka, ponekad o ...ma o svemu što mi padne na pamet, i što mislim da može da zanima nekoga.
